Школска година тек што је почела, а ми увелико уживамо у првим организацијама које нам пружа одељење за сценску и аудио-визуелну уметност. На нашу част и задовољство, имали смо прилике да у периоду од петог до дванаестог септембра присуствујемо фестивалу „Театар на раскршћуˮ у Народном позоришту у Нишу. Сваке вечери изненађивала нас је различитост представа, које смо са усхићењем гледали.
Прве фестивалске вечери имали смо прилику да гледамо врло потресну причу која се одиграва за време Другог светског рата, а говори о великом страху међу људима и неизбрисивом ожиљку са срца. Друге фестивалске вечери глумци из Сатиричког казалишта Карампух у Загребу представили су, са само неколико речи и уз иронију, ,,Хрватски пут ка срећиˮ. Опера и театар ,,Мадленианумˮ трећег дана одиграли су ,,Госпођицу Јулијуˮ, динамичну представу о људској неједнакости и проблемима који због тога настају. Четврте фестивалске вечери представљена је “Rechnitz ̶ Анђео уништења”, прича о ужасном масакру над сто осамдесет Јевреја. Пету фестивалску ноћ обележила је фантастична представа ,,Орач и смртˮ, уз маестралну глуму Румуна. Безуспешна борба са смрћу која му је однела жену прогони главног лика кроз целу представу, док на крају смрт, која је у целој представи емитована у виду снимка, долази у наш свет и доказује свима нама људима, обичним смртницима да је непобедива. Свакако да нас је све навела на размишљање о животу и највише одушевљења изазвала код свих нас. Пажњу је привукла и представу ,,Мy name is Goran Stefanovskiˮ, у изведби Драмског театра из Скопља, коју је режисер посветиоГорановим делима. Претпоследње вечери приказана је представа ,,Витезови лаке малеˮ, из које смо могли да сазнамо о незадовољству глумаца због бахатих захтева редитеља који прљају углед, не дају никакав ослонац, професионално деградирају глумце и јавно их брукају. На самом крају фестивала приказана је представа ,,У раљама животаˮ у извођењу Београдског драмског позоришта. Сјајни глумци, ипровизације и реплике, очарали су нас и насмејали.
Захваљујући одличној организацији фестивала, након представа могли смо да присуствујемо округлом столу критике, који нам је пружао разјашњења и додатно богатио сазнања која смо стекли гледајући представе. Подржаћемо сваки следећи фестивал, а ово је био заиста инспиративни почетак упознавања са сценском уметношћу, са позориштем и свиме што нам оно доноси.
Сташа Каралеић I2
Сремчеве приче 